7 najčešćih grešaka pri izboru softvera za upravljanje maloprodajom

Imajući u vidu značajan nivo posvećenosti i investiranja koji su potrebni, potpuno je zapanjujuće kako svega nekoliko trgovaca na malo investira odgovarajuće resurse i sprovodi potrebnu dubinsku analizu svog poslovanja. Problem leži upravo u tome što će se manjak rada na početku pokazati na samom kraju. Stoga nije iznenađujuće da mnogi novi projekti implementacije završe tako što ne ispune poslovne potrebe i očekivanja. 

Iako prečesto budu nešto što se previdi, preliminarni koraci pri izboru su neophodni kako bismo bili sigurni da će poslovna odluka od ključne važnosti, koja će na kompaniju uticati godinama, biti doneta na osnovu empirijskih podataka i pragmatičnih kriterijuma.

U nastavku bloga ćemo detaljno razraditi 7 najčešćih grešaka koje mnogi trgovci na malo naprave tokom procesa izbora poslovnog softvera:  

1. Uverenje da su sva rešenja za upravljanje maloprodajom ista
2. Otpočinjanje procesa sa fiksiranom idejom o tome šta vam je potrebno
3. Prepuštanje procesa izbora delu zaduženom za IT
4. Odluka da "najjeftinije" zapravo znači "od najviše vrednosti"
5. Čvrsta kontrola pružalaca usluga u pokušaju smanjenja troškova
6. Pridavanje prevelike važnosti demo verziji
7. Nedobijanje referenci

1. Uverenje da su sva rešenja za upravljanje maloprodajom ista

Mnogi procesi pri izbora softvera otpočinju pogrešnom pretpostavkom da će softversko rešenje razvijeno od strane vodećeg proizvođača softvera biti sve što je potrebno za efikasno upravljanje poslovanjem. Ovo uverenje obično postaje još utemeljenije tokom izbora demo verzija softvera, s obzirom na to da veliki broj interfejsa pokazuje sličnosti kako u izgledu, tako i u osećaju prilikom njihovog korišćenja. Troškovi različitih rešenja su takođe često uporedivi, ili barem na prvi pogled. 

Iz kog razloga izvestan broj trgovaca na malo uspešno završava proces implementacije softvera, dok toliko drugih u tome ne uspeva?  

Realnost je ta da među setovima softverskih rešenja postoje ogromne razlike, iako spolja gledano oni mogu delovati neverovatno slično. Proces pronalaženja šta su to zapravo obeležja i funkcionalnosti jednog rešenja načinjen je još većim izazovom usled hiljada komplementarnih "add-on" proizvoda (dodataka) koji su razvijeni od strane manjih softver developera kako bi se premostili nedostaci u domenu funkcionalnosti. Kako onda jedna maloprodajna organizacija može odvojiti stvarnost od fikcije, odnosno doći do rešenja koje usmerava njen projekat ka uspehu?  

Prvi korak je ispitivanje sledeće tri kategorije rešenja: 

1.1 Vertikalna rešenja 

Rešenja koja su specijalno osmišljena za industriju se obično nazivaju vertikalnim. Kada tražite softverski sistem za vaše maloprodajno poslovanje, sveobuhvatna vertikalna aplikacija može izgledati kao "svetlo na kraju tunela" s obzirom da se sposobnosti proizvoda, specifično vezanih za industriju, obično lako ravnaju sa postojećim procesima u okviru vašeg maloprodajnog poslovanja.  

Međutim, postoji nekoliko faktora koje je potrebno da razmotrite pre nego se odlučite na ovaj primamljujući korak. Samostalna, u potpunosti integrisana vertikalna tržišna rešenja istorijski gledano su obično bivala razvijana od strane manjih proizvođača softvera koji su pak često bili ograničeni limitiranim resursima. Ovo obično vodi ka nemogućnosti da se obezbede sva potrebna ažuriranja proizvoda, što rezultira stagnirajućim softverom. Iz ovog razloga, nedavni trend je postalo pomeranje ka većim prodavcima softvera koji imaju finansijske sposobnosti i količinu resursa da neprestano investiraju u poboljšanja datog proizvoda.  

1.2 Horiznotalna rešenja 

"Horizontalno" je zapravo drugo ime za rešenje koje pristaje svima (eng. one-size-fits-all), tj. generičko softversko rešenje od koga se očekuje da zadovolji poslovne potrebe širom različitih industrija. Ovaj tip rešenja dolazi sa nekoliko pogodnosti: vrše se testiranja funkcionalnosti, lako je naći prodavca/tehnološkog partnera, a i troškovi vlasništva imaju tendenciju da budu niži u poređenju sa ostalima. Sa druge strane, činjenica da su ova rešenja osmišljena za poslovanje u svim industrijama zapravo znači razvodnjavanje poslovnih procesa specifično vezanih za maloprodaju. Ova kategorija rešenja može biti dobar izbor ukoliko ste spremni da modifikujete svoje poslovne procese kako bi isti odgovarali onima koji su razvijeni u okviru softvera. Međutim, morate takođe biti spremni da uložite vreme i resurse u znatna prilagođavanja i kastomizaciju. 

1.3 Dijagonalna rešenja 

Dijagonalne softverske platforme povezuju širinu horizontalnih softverskih aplikacija sa usko specifičnim vertiklanim dodacima (eng. add-ons) kako bi se napravili funkcionalno bogati setovi rešenja. Ukoliko razmišljate o tome da se odlučite za dijagonalno rešenje, od ključne je važnosti da unajmite samo jednog partnera za implementaciju koji poseduje veliko iskustvo i dubinsko razumevanje u integraciji celokupnog seta rešenja. Ovakav pristup će vas poštedeti neizostavnih pitanja odgovornosti koja se mogu javiti tokom implementacije od strane većeg broja pružalaca usluga. Naš savet? Ne pokušavajte da sami sastavite rešenje. 

Kako onda izabrati pravi pristup? Najbolji način da se počne je interno i to prikupljanjem potreba i zahteva.

Definišite korporativne ciljeve, ciljeve i strategijske imperative vaše organizacije. Izvršite pregled vaših poslovnih potreba i navedite sve izazove koji sprečavaju vašu organizaciju da ispuni svoje ciljeve. 

Kako biste postigli navedeno, od ključne je važnosti da izradite dokument u kome će biti izneta interna vizija i obim same kompanije. U ovom dokumentu ćete definisati gorepomenute ciljeve, pri čemu bi trebalo da se postarate da se jasno identifikuje i odvoji ono što se "mora uraditi", "hoće uraditi" ili je pak samo na "listi želja".  

Ovim dokumentom trebalo bi obuhvatiti sledeće ključne informacije: 

• Listu prioriteta kada je reč o ključnim potrebama i zahtevima svakog odeljenja, uključujući i njihove liste želja;
• Opis protoka informacija i njihove razmene među odeljenjima;
• Tekuće ručne i automatizovane sisteme za prikupljanje podataka;
• Organizacione ciljeve sa jasnom, merljivom metrikom (npr. dostizanje barem 85% pozitivnih kritika za službu za kupce, slanje svih narudžbina u okviru 24h, itd.);
• Podatke o obimu transakcija (npr. broj potrošača, narudžbine, fakture i dobavljači);
• Finansijske podatke i izveštaje potrebne uključenim stranama u oblasti računovodstva, revizije i bankarskog poslovanja;
• Izveštaje i analize potrebne menadžmentu, kao i za izvršavanje svakodnevnih operacija;
• Integraciju zahteva sa tzv. in-house sistemima i desktop aplikacijama; i
• Sve ostale informacije koje mogu biti od koristi prilikom procesa selekcije. 

Prilikom sastavljanja ovog spiska trudite se da budete realni. Vodite računa da ćete ukoliko kategorizujete više od 3-7% vaših zahteva kao "mora biti urađeno" završiti tako što ćete eliminisati sva komercijalno dostupna softverska rešenja za poslovanje! 

Jednom kada su informacije o vašoj organizaciji prikupljene, objedinjene i organizovane, morate analizirati svako potencijalno rešenje za upravljanje maloprodajom u pogledu toga koliko je ono odgovarajuće u odgovoru na svaki od vaših prioritizovanih ciljeva i zahteva.    

Naš savet - usmerite najviše pažnje na izveštaj o učinku, lakoću i brzinu pri unosu podataka, vreme potrebno za procesuiranje ažuriranja i izveštavanje, kao i intuitivni karakter korisničkog interfejsa.

2. Otpočinjanje procesa sa fiksiranom idejom o tome šta vam je potrebno

Prelazak na novi sistem zahteva otvorenost uma, kao i spremnost da se započne sa razmišljanjem i radom na drugačije načine. Novi softver može imati različitu strukturu za rad sa podacima, različit dizajn procesa, kao i različitu logiku od one na koju ste navikli.

Jedna od najvećih grešaka koju možete napraviti jeste uverenje da već znate tačno šta vam je potrebno kada je reč o novom sistemu za upravljanje maloprodajom pre nego ste čak i počeli proces selekcije i prikupljanja zahteva. 

Veoma česta greška je da samo gledate u svoje postojeće poslovne procese, a zatim pokušate da nađete sistem za upravljanje maloprodajom koji će biti u mogućnosti da ih iskopira, čineći ih bržim i lakšim za upravljanje - bez ikakvih drugih promena koje bi bile potrebne sa vaše strane. Ovo predstavlja jednu vrstu prečice u razmišljanju koje prečesto vodi ka neprestanom ponavljanju loših navika. Promena sistema pruža vam tu retku priliku da analizirate i poboljšate (možda čak revolucionizujete) svoje poslovne procese. Stoga, najdelotvorniji način da otpočnete ovo putovanje nije da odmah tražite rešenje. Umesto toga, započnite na internom nivou. Mapirajte svoje procedure i identifikujte one koje su zastarele, neefikasne ili pak previše složene. Zatim izvršite potrebne izmene i podešavanja - i iskoristite ove poboljšane procese kao polaznu osnovu za potragu za sistemom koji može odgovoriti na vaše potrebe. 

Još jedna česta greška je postojanje fiksiranog preubeđenja u vezi sa tim koji tip modela angažovanja vam je potreban. Sistemi za upravljanje maloprodajom zasnovani na računarskom poslovanju u oblaku postaju sve popularniji iz velikog broja razloga koji se kreću od uštede troškova do brzine realizacije. Međutim, migracija na sistem poslovanja u oblaku jeste jedan značajan, složen projekat koji zahteva spremnost da se u potpunosti promeni poslovna strategija - duž svih tradicionalnih, uspostavljenih načina rada. 

Pre nego li se odlučite da li bi trebalo da pređete na poslovno rešenje koje se odvija u fizičkim prostorijama, u oblaku ili pak u hibridnom vidu morate pažljivo izvršiti procenu svih faktora. 

Uzmite u obzir praktična pitanja (npr. "Da li imam odgovarajuću internet konekciju?"), finansijska pitanja (npr. "Da li će mi ovakav vid pretplate uštedeti novac ili će dugoročno gledano na kraju ispasti skuplji?"), funkcionalne zahteve (npr. "Da li će biti potrebna kastomizacija sistema?"), brige u pogledu bezbednosti (npr. "Da li je back-up mojih podataka odgovarajući i da li su oni osigurani na odgovarajući način, a u skladu sa zakonskim odredbama?"), kao i sve druge faktore koji mogu biti relevantni za vaše poslovanje.  

Takođe, može postojati i razlog za brigu da ćete ukoliko pređete na novi sistem koji radi na potpuno suprotan način u poređenju sa starim sistemom, naići na interni otpor zaposlenih koji su navikli da obavljaju svoje zadatke na način "kako su oduvek radili". Prvo idu loše vesti - Hoćete. Dobra vest je - Niste sami u ovome. Gotovo uvek postoji neki vid otpora prema promeni sistema — bez obzira koliko je stari softver bio loš, ili pak koliko će novi poboljšati obavljanje zadataka na dnevnom nivou. Ne bi trebalo da dozvolite da vas svi oni koji kažu "ne" obeshrabre kada je reč o nalaženju novijih, boljih načina za upravljanje vašim biznisom. Umesto toga usmerite se na (i istaknite) sve pogodnosti koje ćete vi i vaša kompanija dobiti nakon ove promene.

3. Prepuštanje procesa izbora delu zaduženom za IT 

Više nego često poslovni rukovodioci jednostavno prepuštaju proces izbora softvera delu zaduženom za IT i očekuju da oni to sami obave. Iako je, strogo govoreći, ovde u pitanju IT tehnologija, softver za upravljanje maloprodajom nije samo - tačnije nije ni primarno - u vezi sa tehnologijom.  

IT odeljenja imaju tendenciju da filtriraju poslovne zahteve (čak i kada su upoznati sa njima) kroz njima svojstvenu tehnološku predrasudu. Ovo veoma često vodi ka listi želja koja obuhvata sve moguće karakteristike i funkcije u pokušaju da se ništa ne izostavi. Posledično, tehnološka kompatibilnost i usaglašenost sa procesom postaju važniji od poslovnih benefita i interakcije sa klijentima. 

Sa druge strane, za potrebe uspešnog izbora softvera, morate učiniti poslovne potrebe glavnim uporištem vašeg projekta. ERP i CRM inicijative bi, pre svega, trebalo da budu poslovni projekti podržani od strane IT - a ne obratno. 

Ukoliko ovo nije zapravo čisto gledano IT projekat, koliko ljudi i zapravo ko bi trebalo da bude uključen u njega?  

Iskusni pružaoci rešenja će zahtevati, odnosno biće im potrebno da provedu vreme sa članovima vaše organizacije kako na strategijskom, tako i na operativnom nivou. Ovo je sve iz razloga što je za navedeno potrebno prikupiti informacije o korporativnim ciljevima i poslovnim procesima kako bi se pronašlo, cenovno odredilo i napravilo odgovarajuće rešenje koje u pravoj meri odgovara vašim potrebama. Vi, baš kao i svaka uključena zainteresovana strana širom kompanije mora odvojiti potrebno vreme kako bi osposobila i informisala pružaoca rešenja da da pragmatičnu preporuku zasnovanu na dobijenom saznanju.   

Prosečan životni ciklus implementacije poslovnog softvera je od 6 do 8 godina. Investiranje vremena, energije i resursa potrebnih za izgradnju odgovarajućeg temelja i okvira poslovnog procesa, onoga koji se bavi i tekućim i budućim zahtevima, će se značajno isplatiti dugoročno gledano. Ukoliko vam drugi prioriteti trenutno oduzimaju veliku količinu vremena, najbolji način postupanja je odlaganje ovog projekta do momenta kada mu možete posvetiti vreme koje zahteva. 

Uzdržavanje od neposrednog i najbližeg rešenja je bolje nego srljanje u ono koje je pogrešno.

4. Odluka da "najjeftinije" zapravo znači "od najviše vrednosti" 

Softver za poslovanje i automatizacija procesa jeste zapravo srce i mozak produktivnosti, efikasnosti i uspeha vaše organizacije. Sada zamislimo da vam je potrebna operacija nekog od ovih ključnih organa u vašem telu. Da li biste razgovarali sa tri doktora i onda izabrali onoga koji je najjeftiniji? 

Prilikom procene cene softverskog rešenja ne bi trebalo samo da se usmerite na cifre, već pre svega da razmišljate u kategoriji dobijene vrednosti. Ovo zapravo podrazumeva da se u softversko rešenje uračuna i znanje pružaoca usluga, njegovo iskustvo, profesionalizam, kao i količina njegovih resursa. Jeftini resursi će verovatno na kraju dovesti do realizacije pešačkog rada, koji budi nezainteresovanost i pokazuje neiskustvo. Projektni menadžeri i poslovni analitičari sa dubinskim poznavanjem primene znanja specifičnog za datu industriju i sa stručnošću u domenu poslovnih procesa ne mogu se naći po maloj ceni; i dok čak premijum cene ne garantuju uvek proverene i iskusne profesionalce, cene sa popustom retko kada rezultiraju resursima najvišeg nivoa. 

To svakako nije sve na šta morate da obratite pažnju. Kada birate rešenje koje će biti podrška vašem poslovanju u narednih nekoliko godina, takođe morate uzeti u obzir dugoročnu strategiju samog rešenja. Ovo zapravo podrazumeva ispitivanje koji to pružaoci usluga ostaju na vrhu kada je reč o trendovima i investiraju u inovacije i dolazeće tehnologije. Njihova rešenja mogu biti skuplja na papiru - ali upravo su ona ta koja će vam pomoći da ostanete konkurentni u budućnosti. 

Kao što je to već slučaj sa većinom stvari u životu, i od tehnologije dobijete onoliko koliko ste platili. Izbor pružaoca rešenja samo na osnovu cene je ekvivalentan izboru najjeftinijeg hirurga. Pored toga, ono što na prvi pogled može izgledati kao niska cena obično dolazi uz ugovore sa velikim brojem strana i "napumpane" troškove tokom daljeg rada. Dugoročno gledano, ono što je danas jeftino rešenje može postati znatno skuplje sutra kada je potrebno da izvršite skupe integracije kako biste bili u mogućnosti da pružite iskustvo potrošačima onako kako ga oni očekuju. Da zaključimo - uvek se isplati uraditi stvari na pravi način na samom početku.

5. Čvrsta kontrola pružalaca usluga u pokušaju smanjenja troškova 

Postoji jedno zastarelo uverenje da će čuvanje vrednih korporativnih informacija u strogoj tajnosti, odnosno davanje pružaocima usluga isključivo "deo po deo" pomenutih informacija na neki način doprineti smanjenju troškova i umanjenju rizika za projekat. U stvarnosti, ovo je jedna rizična i skupa strategija, sa negativnim dugoročnim poslovnim posledicama. 

Iako pružalac usluga nosi sa sobom određeni rizik tokom ranih faza procesa selekcije, kompanije obično ne uspevaju da shvate da usvajanje pregovaračke strategije po principu dobitak/gubitak i odbijanje zahteva za ključne informacije u vezi sa projektom (pokretači poslovanja, budžetska očekivanja itd.), kao i odgovarajućeg pristupa liderskom timu naposletku vode ka povećanom projektnom i finansijskom riziku. Zapravo, pružanje ograničenog seta podataka može dovesti do toga da pružalac usluga odredi previsoku cenu prilikom procene projekta u nameri da umanji rizik od nepoznatog. Još važnije, strategijski uvidi i saveti koji su mogli dovesti do značajnih poboljšanja poslovnih procesa i potencijalnih ekonomskih pogodnosti se izostavljaju i predstavljaju nedostajući delić slagalice upravo usled limitiranih setova podataka koji su razmenjeni sa pružaocem usluga. 

To svakako nije sve. Odnoseći se prema pružaocima usluga kao prema robi tokom procesa selekcije, kompanije propuštaju prednosti jednog čvrstog, iskrenog i dvosmernog odnosa između pružaoca usluga i onoga koji te usluge kupuje. Ovo stvara situaciju u kojoj, kada se pojave izazovi i nesporazumi u vezi sa projektom, obe strane moraju da se vrate na uslove i odredbe ugovora pre nego na zdravorazumsko razmišljanje. To onda postaje igra u kojoj češće pobedu ostvaruje pružalac usluga u odnosu na onoga ko te usluge potražuje. 

Maloprodajne kompanije kupuju ili nadograđuju poslovne sisteme na svakih 6 do 8 godina; pružaoci usluga implementiraju barem 6-8 poslovnih sistema svake godine. Ko je onda kvalifikovaniji da usmeri ove složene setove rešenja ka ostvarivanju veće prednosti - organizacija kojoj je hitno potreban tehnički remont, ili partner koji rešava poslovne probleme sa tehnološkim rešenjima na dnevnom nivou? Što neminovno iziskuje da se postavi pitanje: Zašto ostavljati eksperte sa spoljne strane takvih strategijski važnih transformacionih investicija?  

U cilju izbegavanja nezdravog i nepotrebnog projektnog rizika: 

• Ispitajte transparentnost vašeg procesa kupovine, kao i mogućnost izvršenja. Ukoliko uspostavljate dinamiku koja promoviše konfuziju pre nego saradnju, prestanite sa tim pre nego postane prekasno.
• Jasno definišite, a zatim i podelite anticipirane merljive poslovne benefite projekta sa pružaocima usluga. 
• Pitajte pružaoca usluga za savet kada je reč o postepenim poslovnim benefitima, poboljšanjima procesa ili merama za smanjenje troškova o kojima možda vaša organizacije nije ranije razmišljala.

6. Pridavanje prevelike važnosti demo verziji 

Kao i što i sama izreka kaže - nikada ne bi trebalo da sudite o knjizi na osnovu njenih korica, tačnije nikada ne bi trebalo da donosite zaključak o nečemu samo na osnovu izgleda.  

Tokom proteklih 20 godina, organizacije su same sebe ubedile da je prikaz softvera ključan delić slagalice u procesu samog izbora softvera. To uverenje podrazumeva da jednom kada je demo verzija završena celokupna slika će postati potpuno jasna, dobiće se odgovori na sva pitanja i sve sumnje će nestati. Nažalost, ovo je jedna veoma pogrešna pretpostavka.  

Postoji na desetine faktora koji su uključeni u izbor softvera koji bi najbolje odgovarao vašem maloprodajnom poslovanju. Grafički izgled korisničkog interfejsa ili demo verzija su među onima koji su od najmanje važnosti. Međutim, mnogi pružaoci rešenja se još uvek oslanjaju na tehniku "hajde da probamo demo verziju" prilikom pokušaja da ubede potencijalne kupce da upravo oni poseduju pravi softver za njihovo poslovanje. Samim tim veliki broj kompanija se uljuljka u lažni osećaj utehe usled izgleda softvera i osećaja prilikom rada na njemu. 

Umesto toga, timovi za selekciju bi trebalo da se usmere na one elemente koji predstavljaju značajan rizik i/ili trošak kada je reč o softverskom rešenju za maloprodaju ili samom pružaocu usluga/partneru. Ovo podrazumeva postavljanje sledećih pitanja:  

• Kakav je dizajn i sama arhitektura softvera?
• Da li je softver savremen i da li se redovno vrši njegovo ažuriranje? 
• Kakvim se pokazao i dokazao u delu industrije kojim se bavim, ili globalno gledano? Da li postoji istorija uspešnog rada koja se može videti?
• Da li nudi mobilnosti mojim zaposlenima i klijentima?
• Da li će softver raditi harmonično sa mojoj trenutnom mrežom?
• Da li će ga moji zaposleni spremno prihvatiti?
• Da li je pogodan za korisnike i da li je lako naučiti rad sa njima?
• Da li je podrška potrošačima dostupna u svim različitim regionima gde su smeštene moje prodavnice - ili pak gde planiram da ih proširim?
• Da li radi širom mojih različitih kanala prodaje (e-trgovina i fizičke radnje), uvezujući ih?
• Može li se prilagoditi rastu moje organizacije? 

Veoma često, kada pružaoci softverskih usluga bivaju pitani za informacije o proizvodima čiju implementaciju vrše, prva stvar na kojoj zaista insistiraju je da vam prikažu demo verziju. Ovak pristup vodi ka pogrešnom smeru. Prvo i pre svega, potrebno je dobiti odgovore na gorenavedena pitanja. Tek i samo tada, nabavite demo verziju i koristite je kao "višnju na vrhu torte". Ukoliko softver izgleda moderno i prijatno, to je lepa dodatna karakteristika, ali to svakako ne bi trebalo da bude vodeći faktor prilkom donošenja vaše odluke. 

7. Nedobijanje referenci

Jednom kada ste pronašli rešenje za koje mislite da bi bilo pogodno za vas to prosto ne predstavlja kraj puta. Pre nego li započnete sa projektom, iskoristite trenutak da pažljivo proverite podatke o pređašnjem radu pružaoca softverskih usluga. Kontaktirajte najmanje tri reference koje su relevantne za oblast kojom se bavite (postojeći klijenti u maloprodaji, idealno bi bilo oni koji posluju u vašoj oblasti ili regionu) kako biste porazgovarali o njihovom iskustvu sa pružaocem datih usluga. Važno je da vodite računa o vremenu kada kontaktirate neku od referenci; postarajte se da pitanje koje postavljate sadrži u sebi određenu strukturu. Iako je veoma malo verovatno da će vam pružalac softverskog rešenja dati podatke o nezadovoljnom klijentu, postarajte se da postavljate pitanja koja su od primarne važnosti za vas, s obzirom da možete otkriti odgovor na neka od važnih pitanja - ili prosto rečeno raspršiti neke od svojih sumnji.  

Isti način razmišljaja se koristi i za partnera za implementaciju sa kojim ste se odlučili da sarađujete. Ovo je kompanija koje će se na efikasan način postarati za uspostavljanje vašeg novog sistema za upravljanje maloprodajom, radeći zajedno sa vama i vašim timom tokom trajanja projekta. Dobar odnos sa vašim partnerom za implementaciju je potreban kada je reč o osiguranju uspeha samog procesa. Idealan partner će razumeti vaše poslovne i organizacione ciljeve, a ujedno ima i znanje potvrđeno u praksi kada je reč o sistemu koji koristite.

Napravite pravi izbor za budućnost 

Projekti softvera za upravljanje maloprodajom predstavljaju proces koji uključuje visok stepen angažovanja, a ujedno je i veoma zahtevan. Istovremeno, softversko rešenje koje izaberete će značajno uticati na vaše poslovanje i poslovne procese u narednih 5 do 10 godina - tako da ovo nije odluka koja se tek tako lako donosi.  

Tokom samog procesa imajte na umu 7 grešaka koje se prave prilikom izbora, a istaknute su u ovom dokumentu. Koristite ih kao lakmus test kako biste izabrali softverski sistem za poslovanje u oblasti maloprodaje koji poboljšava vaše poslovne rezultate, pre nego posegnete za onim koji će tokom procesa korišćenja podriti vašu produktivnost i fleksibilnost. 

Stanite pre nego napravite skupu grešku! 

Da li vas sama količina sličnih softvera za maloprodaju prisutnih na tržištu čini ošamućenima i zbunjenima? Da li vam je potrebna pomoć da razumete šta vam je zaista potrebno? Kontaktirajte nas.